JPMorgan, Citi i velike banke pripremaju tokenizovane depozite dok napreduje CLARITY Act 

Najveće američke banke sve ozbiljnije ulaze u prostor tokenizacije novca, dok se u SAD nastavlja politička i regulatorna rasprava oko digitalne imovine. JPMorgan Chase, Citigroup, Bank of America, Wells Fargo i druge velike finansijske institucije rade na zajedničkoj mreži za tokenizovane depozite, sa ciljem da se takav sistem pokrene tokom prve polovine 2027. godine.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada stablecoini sve više ulaze u prostor koji je tradicionalno pripadao bankama. Kompanije koje izdaju stabilne kriptovalute, kao što su USDC i USDT, već nude digitalne dolare koji se mogu koristiti za plaćanja, prekogranične transfere, trgovanje i upravljanje likvidnošću. Banke sada žele da ponude slične prednosti, ali unutar postojećeg regulisanog bankarskog sistema.

Planirana mreža trebalo bi da bude pod upravljanjem kompanije The Clearing House, koja je u vlasništvu velikih banaka i već upravlja važnom infrastrukturom za real-time plaćanja u SAD. Ideja je da se bankarski depoziti predstave u digitalnom obliku na blockchainu, kako bi se mogli prenositi brzo, programabilno i dostupno 24 sata dnevno.

Važno je razlikovati tokenizovane depozite od stablecoina. Stablecoin je zasebna digitalna imovina koju izdaje privatna kompanija. Korisnik koji drži stablecoin ima potraživanje prema izdavaocu tog tokena, a ne direktno prema banci. Vrednost stablecoina obično se održava kroz rezerve, mehanizme otkupa i sredstva kao što su američke državne obveznice.

Tokenizovani depozit je drugačiji. On predstavlja stvarni bankarski depozit koji je zabeležen ili prenet preko blockchain infrastrukture. Korisnik i dalje ima depozit kod regulisane banke, a sredstva ostaju deo bankarskog sistema. Blockchain u tom slučaju služi kao tehnološki sloj za brži prenos i poravnanje, a ne kao potpuno nov finansijski proizvod izvan bankarske regulacije.

Zbog toga banke vide tokenizovane depozite kao način da zadrže ključnu ulogu u budućnosti digitalnih plaćanja. Ako korisnici žele instant transfere, dostupnost 24/7, programabilnost i lakše prekogranično kretanje novca, banke žele da im to ponude bez potrebe da sredstva napuste bankarski sistem.

Pozadina ovog poteza povezana je sa CLARITY Act-om, zakonom koji bi trebalo da uvede jasnija pravila za tržište digitalne imovine u SAD. Predlog zakona uključuje i odredbe koje se tiču stablecoina, platnih sistema i šire strukture kripto tržišta. Banke su posebno zabrinute zbog mogućnosti da kripto firme dobiju prostor da nude prinose ili nagrade na stablecoin sredstva.

Za bankarski sektor, to je veoma osetljivo pitanje. Ako korisnici, kompanije i bogatiji investitori mogu da drže digitalne dolare kod stablecoin izdavalaca i na njih dobijaju prinos, deo novca mogao bi da se preseli iz tradicionalnih bankarskih depozita u stablecoin proizvode. To bi bankama smanjilo jeftin izvor finansiranja i oslabilo njihovu poziciju u platnom sistemu.

Upravo zato se tokenizovani depoziti mogu posmatrati kao odgovor banaka na rast stablecoina. Ako banke mogu da ponude digitalne dolare koji imaju slične tehničke prednosti kao stablecoini, ali su i dalje bankarski depoziti, onda imaju veće šanse da zadrže klijente i likvidnost unutar svog sistema.

JPMorgan već ima iskustvo u ovoj oblasti kroz JPM Coin, sistem koji se koristi za institucionalna poravnanja. Citi takođe razvija svoju infrastrukturu kroz Citi Token Services, posebno za prekogranična plaćanja i trgovinsko finansiranje. Međutim, nova zajednička mreža velikih banaka predstavljala bi mnogo veći korak, jer ne bi bila samo interni sistem jedne banke, već zajednička infrastruktura kroz koju bi tokenizovani depoziti mogli da se kreću između različitih banaka.

To bi potencijalno promenilo način na koji funkcionišu bankarski transferi. Umesto da se digitalni novac kreće kroz odvojene i često sporije sisteme, tokenizovani depoziti bi mogli omogućiti brže poravnanje, bolju dostupnost i veću automatizaciju. Posebno bi bili korisni za velike kompanije koje upravljaju likvidnošću, međunarodnim plaćanjima i kratkoročnim novčanim tokovima.

Ipak, ključna odluka još nije doneta: nije poznato koju blockchain tehnologiju će banke koristiti. Moguće opcije kreću se od javnih blockchain mreža, kao što su Ethereum, Base ili Solana, do zatvorenijih enterprise rešenja kao što su Hyperledger, Quorum ili R3 Corda. Izbor tehnologije biće veoma važan jer će pokazati da li banke žele veću povezanost sa širim blockchain ekosistemom ili više kontrole kroz zatvorenu, dozvoljenu infrastrukturu.

Ako se odluče za javne mreže, tokenizovani depoziti bi mogli imati veću kompatibilnost sa postojećim on-chain aplikacijama. To bi im dalo širu upotrebljivost, ali bi otvorilo i dodatna pitanja oko regulacije, kontrole, bezbednosti i privatnosti. Ako se banke odluče za privatnu ili permissioned mrežu, imaće veću kontrolu, ali možda manju povezanost sa DeFi i širim kripto tržištem.

Banke imaju snažan razlog da ubrzaju ovaj razvoj. Američki bankarski sistem drži ogromnu količinu komercijalnih depozita, dok su stablecoini i dalje mnogo manji po ukupnoj vrednosti. Međutim, stablecoini brzo rastu i posebno su privlačni za korporativne klijente, međunarodne korisnike i one koji žele brže kretanje dolarskih sredstava.

Ako stablecoini dobiju jasnu regulaciju i mogućnost da nude prinos, njihova privlačnost mogla bi značajno da poraste. Kompanije bi mogle da uporede običan bankarski račun sa digitalnim dolarom koji se prenosi trenutno, radi 24/7 i možda donosi dodatni prihod. To je scenario koji banke žele da spreče ili makar da u njemu ne izgube tržišni udeo.

Tokenizovani depoziti zato nisu samo tehnološka inovacija, već strateški pokušaj da banke ostanu centralni posrednici u novom digitalnom finansijskom sistemu. One ne žele da stablecoin izdavaoci preuzmu ulogu koju banke imaju u čuvanju depozita, plaćanjima i upravljanju novcem velikih klijenata.

Sa druge strane, stablecoin kompanije imaju prednost jer su već duboko integrisane u kripto ekosistem. USDC i USDT se koriste na berzama, u DeFi aplikacijama, za međunarodne transfere i kao osnovna likvidnost na mnogim blockchain mrežama. Bankarski tokenizovani depoziti moraće da dostignu taj nivo upotrebljivosti ako žele da budu ozbiljna alternativa.

Posebno pitanje biće dostupnost. Stablecoini su često globalno dostupni korisnicima koji imaju kripto novčanik. Bankarski tokenizovani depoziti verovatno će u početku biti namenjeni institucionalnim klijentima, kompanijama i regulisanim partnerima. To znači da možda neće odmah imati istu širinu upotrebe kao postojeći stablecoini.

Ipak, za korporativni sektor, tokenizovani depoziti mogu biti veoma privlačni. Velike kompanije često više cene regulatornu sigurnost, bankarske odnose i zaštitu unutar poznatog finansijskog sistema nego potpunu otvorenost kripto tržišta. Ako im banke ponude brže transfere i programabilnost, bez napuštanja bankarskog okvira, takav proizvod može imati ozbiljnu potražnju.

Napredak CLARITY Act-a dodatno povećava pritisak. Ako zakon bude usvojen u obliku koji omogućava snažniji rast stablecoina, banke će imati još veći motiv da što pre pokrenu sopstvenu mrežu. Ako se zakon uspori ili izmeni tako da ograniči prinose na stablecoine, pritisak će biti manji, ali osnovni trend neće nestati. Digitalni novac i tokenizacija već postaju deo finansijske infrastrukture.

Za šire tržište tokenizacije, uključivanje velikih banaka moglo bi biti veoma značajno. Trenutno se mnogo govori o tokenizovanim real-world assets proizvodima, kao što su obveznice, fondovi, trezorski zapisi i drugi finansijski instrumenti. Ali tokenizovani bankarski depoziti bi mogli doneti potpuno novu kategoriju digitalne imovine, potencijalno mnogo veću od trenutnog tržišta tokenizovanih sredstava.

Ako banke uspeju da tokenizuju samo mali deo postojećih depozita, to bi moglo predstavljati ogroman obim digitalnog novca unutar regulisanog sistema. Time bi blockchain tehnologija dobila još jednu praktičnu primenu, ne samo za kripto trgovanje, već i za svakodnevno institucionalno bankarstvo.

Ovaj razvoj pokazuje da se tradicionalne finansijske institucije više ne zadovoljavaju posmatranjem kripto tržišta sa strane. One sada aktivno grade sopstvenu infrastrukturu kako bi zadržale kontrolu nad novcem, plaćanjima i klijentima. Umesto da stablecoine vide samo kao konkurenciju, banke pokušavaju da preuzmu njihove najkorisnije karakteristike i uklope ih u postojeći sistem.

Ipak, uspeh neće biti zagarantovan. Banke će morati da reše tehnička pitanja, izaberu odgovarajuću blockchain infrastrukturu, dogovore zajednička pravila, obezbede regulatornu usklađenost i naprave proizvod koji je dovoljno koristan da ga kompanije zaista koriste. Ako sistem bude previše zatvoren, spor ili komplikovan, stablecoini će zadržati prednost.

Sa druge strane, ako tokenizovani depoziti ponude brzinu, sigurnost, prinos i bankarsku zaštitu u jednom proizvodu, mogli bi postati ozbiljan konkurent stablecoinima, naročito među velikim poslovnim korisnicima. To bi moglo promeniti ravnotežu između kripto firmi i tradicionalnih banaka u oblasti digitalnog dolara.

Sve u svemu, plan JPMorgana, Citija i drugih velikih banaka da razviju zajedničku mrežu za tokenizovane depozite predstavlja važan trenutak u razvoju digitalnih finansija. Dok CLARITY Act napreduje i stablecoini dobijaju sve veću pažnju zakonodavaca, banke pokušavaju da ponude sopstvenu verziju digitalnog novca. Njihov cilj je jasan: zadržati depozite u regulisanom bankarskom sistemu, ali korisnicima pružiti brzinu, dostupnost i programabilnost koje su stablecoini već popularizovali.