Ethereum-bazirani stabilcoin protokol Cap dosegao je važnu prekretnicu — ukupna vrednost zaključana (TVL) u sistemu sada premašuje 200 miliona dolara. Ovaj uspeh pokazuje da tržište i dalje ima snažan apetit za inovativne modele stabilnih valuta, naročito one koji nude dodatne opcije prinosa i sigurnosne mehanizme.
Struktura i način funkcionisanja
Cap ne funkcioniše kao klasični stabilcoin (poput USDT ili USDC) gde korisnici jednostavno deponuju sredstva. On kombinuje tri ključne komponente:
- Minters – korisnici koji otkupljuju i drže cUSD, stabilcoin vezan 1:1 za USDC.
- Operators – ovlašćeni subjekti (hedge fondovi, market makeri, RWA protokoli) kojima se delegira likvidnost da bi kreirali prinosne strategije.
- Restakers – učesnici koji pružaju dodatnu sigurnost mreži i osiguravaju pokriće sistema.
Pametni ugovori Cap-a sadrže mehanizme nagrađivanja i kažnjavanja: operateri dobijaju profit ako posluju efikasno, ali snose kazne ukoliko ugroze stabilnost sistema.
Ključne brojke
- Od ukupnog TVL-a, oko 183 miliona dolara dolazi iz USDC kolaterala kojim je podržan cUSD.
- Preostalih 30 miliona dolara obezbeđeno je kroz delegacije preko SymbioticFi, uključujući partnere kao što su Hyperithm, MEV Capital, Renzo Protocol i Re7 Labs.
- Brzi rast TVL-a ukazuje na sve veće poverenje korisnika, ali i na širenje partnerstava sa različitim DeFi akterima.
Zašto je Cap drugačiji?
Ono što izdvaja Cap od drugih stabilnih protokola jeste delegirani model prinosa. Umesto da korisnici sami upravljaju strategijama, oni delegiraju sredstva operaterima. Time se:
- korisnici oslobađaju tehničkih komplikacija i rizika upravljanja,
- otvara mogućnost za efikasnije iskorišćavanje kapitala,
- smanjuje pasivnost stablecoina, jer on istovremeno može čuvati vrednost i generisati prinos.
Ovaj model spaja stabilnost sa potencijalnom profitabilnošću, što ga čini atraktivnim i za male i za institucionalne korisnike.
Rizici i ograničenja
- Rizik operatera – ako operater koristi previše agresivne strategije, delegirana sredstva mogu biti izložena gubicima.
- Potrebna transparentnost – korisnici moraju imati uvid u to šta operateri rade sa kapitalom. Nedostatak transparentnosti mogao bi narušiti poverenje.
- Regulatorni pritisci – stablecoini su pod stalnim nadzorom regulatora, pa inovativni modeli poput ovog mogu naići na dodatna pitanja i ograničenja.
- Skalabilnost – rast TVL-a donosi i veći sistemski rizik. Ako Cap ne uspe da uravnoteži decentralizaciju i sigurnost, mogao bi doći u situaciju sličnu nekim ranijim DeFi eksperimentima koji su propali pod pritiskom.
Širi značaj
Prelazak granice od 200 miliona dolara TVL pokazuje da korisnici traže stabilne, ali i produktivne stablecoine. Cap se pridružuje grupi protokola koji žele da redefinišu ulogu stabilnih valuta – ne samo kao čuvara vrednosti, već i kao aktivne komponente DeFi ekosistema.
Ovaj rast može poslužiti i kao signal drugim projektima da eksperimentišu sa sličnim modelima. Ako Cap nastavi da se širi i održava stabilnost, mogao bi postati primer nove generacije stablecoin protokola koji kombinuju sigurnost, likvidnost i prinos.
Zaključak
Uspeh Cap-a da pređe 200 miliona dolara TVL pokazuje da postoji realna potražnja za stabilnim, ali fleksibilnim modelima digitalnih valuta. Iako postoje rizici vezani za operatere, regulativu i skalabilnost, inovativni pristup Cap-a stavlja ga u centar pažnje u DeFi zajednici.
Ako nastavi ovim tempom, Cap bi mogao postati važan igrač u sektoru stabilcoina i primer kako se inovacije u DeFi-ju transformišu u održive modele.
